Recimo da imaš oca koji je puno mlađi od tebe. Recimo da ti takav otac ide na živce još otkad si imao četrnaest, petnaest godina. Recimo da se nađeš s njim na ručku i on te pita da obaviš jedan posao koji znaš da bi trebao odbiti. Recimo da te moli da to učiniš. Ne, recimo da te preklinje na koljenima. Što bi odgovorio?
Juče sam pre nego što sam zaspao dovršio čitanje 'Rata i mira', u čemu sam svih ovih nedelja nalazio utehu i oslonac. I to sam, ne manje nego u njegovom majstorstvu i njegovoj veličini, utehu nalazio i u slabostima , nedopustivostima, zamoru ovog i pored svih slabosti grandioznog dela .
Ova pisma nastala su nakon njihovog prvog razdvajanja; njihova afera se okončala 1929. Prvo pismo je Vita Sakvil-Vest poslala Virdžiniji Vulf, a drugo je odgovor na njega (u pismima je zadržana izvorna interpunkcija)
Naučio sam da čovek ima pravo da gleda drugog odozgo jedino kada teba da mu pomogne da se uspravi.
Ja ne biram ono što imam. Ne biram, u stvari, ništa, ni rađanje, ni porodicu, ni ime, ni grad, ni kraj, ni narod, sve mi je nametnuto.
Pa između nas ne postoji nikakva veza koja bi je primorala da pati zbog mene. Morala bi samo odlučiti da me smatra za potpunog stranca, a to ja i jesam, i ne bih se bunio protiv takve odluke, nego bih je veoma pozdravio; morala bi se samo odlučiti da zaboravi moje postojanje, koje joj ja nikad nisam i ne bih nametao - i sva patnja bi očigledno prošla.
Njegove knjige sve dovode u pitanje, šibaju i probuđuju duše i duhove i u tome i jeste poenta. Ako ne menjaju nečiji život na ovaj ili onaj način čemu onda knjige služe?
Kako bi pomogli azilantima i izbjeglicama iz Afganistana, Tunisa, Pakistana, Irana i Kosova, zagrebački studenti pokrenuli su projekt protiv ksenofobije.
Slavni češki pisac Milan Kundera (1929), koji već odavno piše samo na francuskom jeziku, i kod nas je pravovremeno stekao veliku popularnost tokom 1980-ih godina kada su nastala njegova nabolja dela napisao je posle 13 godina pauze kratak roman "Praznik beznačajnosti".
Već decenijama Kafkino delo fascinira i izaziva da mu se priđe iznova.Sigurno ne samo zato što je to moda. Reč je o piscu koji je doista na svoj način rekao nešto bitno o čoveku našeg vremena.
Dokazano je, govorio je Panglos, da ništa ne može biti drukčije nego što je. Jer, budući da je sve stvoreno sa izvesnom svrhom, sve mora neminovno imati najbolju svrhu. Imajte na umu da su nosevi stvoreni da nose naočare, i zato mi imamo naočare. Noge su nam očevidno date da nose čakšire, i mi imamo čakšire.
Kada su jednog čuvenog engleskog filozofa pitali da li postoji nešto što je sasvim američko, originalno, on je odgovorio kratko: ’’Vitman’’.
