Samo čovek koji je gladovao može pravilno da oceni vrednost hrane. Jedino mornari i stanovnici pustinja znaju pravu vrednost sveže vode. A samo dete, sa detinjom maštom, može da shvati vrednost stvari koje su mu dugo bile uskraćivane.
Čovjek plaća po gvozdenoj skali - za svaku snagu istom takvom slabošću, za svaku visinu odgovarajućom nizinom, za svaki uobraženi božanski trenutak istim tolikim vremenom u sluzi gmizavca.
Perl S. Bak je jedna od prvih žena koja je dobila Nobelovu nagradu za književnost. Njen život u Kini kao američkog državljanina podstakao je njen književni i lični angažman u cilju poboljšanja odnosa između Amerikanaca i Azijata.
Kao i svaki stvaralac, Fjodor Mihajlovič Dostojevski (1821-1881) imao je dileme o svom radu, neretko je odbacivao ili spaljivao već napisane stranice rukopisa, ali ni u jednom trenutku nije izgubio veru u svoj rad, niti samosvest o vrednosti onoga što piše.
Prva polovina dvadesetog stoljeća svjedoči periodu književnog i šireg umjetničkog stvaralaštva koji je bio jedinstven ne samo za rusku književnost, nego i književnost uopće.
Za svakoga je na ovome svijetu
jedino važno
njegovo vlastito najunutarnjije,
njegova duša,
njegova sposobnost da voli.
Radnici su bili odeveni u belo, a na rukama su imali rukavice blede lešne boje. Svetlost je bila smrznuta, hladna, sablasna. Jedino je od žutih cevi mikroskopa uzimala nešto bogate i žive materije, i ležala duž uglačanih cilindara kao buter, jedna sočna traka za drugom, u dugoj perspektivi niz radne stolove.
"A ovo je", reče direktor otvarajući vrata, "sala za oplođavanje."
Video sam kako istorija stoji na ivici euforije 1989. godine. Bukurešt. Zvanični miting sazvan od Partije. Na trgu masa navikla na sve. I iznenada se ljudska masa neočekivano i neobjašnjivo pomaknu prema vladinom balkonu. I, ne odolevši pred impulsom materijalizovane mržnje, Čaušesku ustuknu pola koraka koji je postao sudbonosan. Sve ostalo, krah režima, streljanje zlosutnog para, nova Rumunija, počelo je od tih nekoliko centimetara odstupanja.
Gdje se djeca smiju,
tu mi je moja zemlja više strana
nego sve zemlje
svijeta.
Daj mi da vidim svršetak tvog leta,
mir tvoga kretanja što mi nemir snio
Iako njegove knjige nisu bile na listi "nepoželjnih", on je digao glas i rekao: "Spalite me! Ovo nepoštovanje nisam zaslužio".
Molim sprovod bez svećenika, bez vijenaca i bez govora. Ja bi se sigurno prevrnuo u lijesu da čujem bilo kakav govor nad svojim otvorenim grobom. Osim toga: molim da moj grob bude jednostavan, bez kamena, bez križa i bez ikakvog natpisa. Zemlju koja se vratila k sebi, treba ostaviti da bude zemlja, a ne grob. Molim Vas, dakle, ostavite me u grob trećega razreda i pustite da me preraste trava, jer je, eto, tako moja posljednja želja u momentu kada mislim na svoju smrt.
Prava samoća je jedino ona u kojoj se osećaš apsolutno izolovanim između neba i zemlje.
