Српски народ у Сарајеву одлучи да подигне себи Богомољу и то све својим прилозима и кулуком. До завршетка цркве сваког љета би свештеник у старој српској цркви огласио дан кулучења, па би школска дјеца, трговци и занатлије носили пијесак са Ћиџиске Јалије, гдје се сада налази главна пошта. Исто тако су носили отесану седру и малтер мајсторима на скеле. Уз велике напоре црква је довршена год. 1871. и српска црквено-школска општина одлучи да је освјешта на Малу Госпојину.
Najzanimljiviji Šantićev period poetskog, nadahnjujućeg stvaralaštva je pozni period između (1921-1924. godine). Opus Šantićeve poezije virtuozno varira između socijalne, rodoljubne, ljubavne i meditativne poezije.
Pisanje naučne fantastike pravi je ispit mašte s obzirom da autori, ne samo što kreiraju likove i zaplete, već često i nova bića, kulture pa i čitave svetove.
U organizaciji Buybooka u Sarajevu je održan Drugi festival književnosti Bookstan, bogatog programskog sadržaja
Mislio je naime da saznanje svake sitnice, kao naprimer zakovitlane čigre, dosta je da bi se upoznalo ono što je opšte. Zato se nije bavio krupnim problemima, to bi mu izgledalo kao rasipništvo.
Iako je čitavo vrijeme pisao poeziju, i to iz vlastitog zadovoljstva i da zabavi prijatelje, Burns je i nadalje ostao nemiran i nezadovoljan, pa je stekao glas opasnog buntovnika protiv vjerske ortodoksije.
Nauke o jednom čoveku, na primer, šekspirologija, napoleonologija, puškinologija, marksologija i slične, izučavaju kao po pravilu, doprinos datog čoveka istoriji, književnosti, religiji, društvenoj misli itd. Za razliku od svih tih istaknutih ljudi, zanimljivih po tome šta su uradili, Jelena je zanimljiva sama po sebi.
Stoga se tumačenje poezije mora odmaći od tradicionalnog tumačenja, prvenstveno iz pozicije struke. To ne znači potpunu relativizaciju niti zabranu slobode interpretatora da u nečemu prepozna suštinu nekog koncepta, a u nečemu ne
Ne treba donositi decu na ovakav svet. Ne treba beskonačno produžavati patnju ili umnožavati rod ovih požudnih životinja koje nemaju nikakvih trajnih osećanja, već samo ćudi i taštine koje ih vuku sad na ovu, san na onu stranu.
"Ja sam medved i želim da ostanem medved, u svom brlogu, u svojoj jazbini, u svojoj staroj medveđoj koži..."
Neki "vrli pitac" mi je nedavno postavio jednako apsurdno pitanje: mogu li ja napisati tekst a da ne pomenem svoju djecu, a ja sam mu odgovorio: "Šta bih trebao? Da pominjem tvoju?"
