Ksenolingvistika u filmu ,,Dolazak”
Arrival
Film se bazira na kratkoj priči poznatog pisca naučne fantastike Teda Ćanga – ,,Priča tvog života”. Radnja filma prati lingvistkinju koja pokušava sa timom naučnika da uspostavi komunikaciju sa vanzemaljcima i spreči potencijalnu globalnu katastrofu.
… Ona se penje liftom do vertikalnog tunela sa internom gravitacijom vanzemaljske letelice… Primećuje njihovu pojavu. Nalaze se iza prozirne barijere zaklonjeni maglom. Izgledaju kao ogromne crne ruke sa sedam pipaka (heptapodi). Započinju komunikaciju sa njom formirajući kružne simbole od tamnog fluida…
(Ovaj trenutak predstavlja bliski susret pete vrste koji podrazumeva neposrednu komunikaciju čoveka sa izvanzemaljskim bićem)
Radnja filma se ne bazira na klasičnom naučno fantastičnom stanovištu, već je postavljena kao drama sporazumevanja, prvo između čoveka i vanzemaljaca, potom između dvanaest država na čije prostore su sleteli ovi svemirski entiteti. Svaka država tj. nacija dobila je od vanzemaljaca samo deo poruke i bez međusobne komunikacije ona se ne može protumačiti u celini. Dakle, u ovom naučno fantastičnom ostvarenju kao i u mnogim drugim, glavni faktor je zapravo čovek, u fokusu sa svojim ličnim i međuljudskim konfliktima koji dodatno komplikuju situaciju.
Film je u potpunosti uspeo da uspostavi ravnotežu između dva aspekta, naučno-fantastičnog i dramaturškog dela. Lična trauma glavne junakinje, lingvistkinje, uvezana je sa rešenjem problema komunikacije. Njene vizije kao fleš-bekovi su nagoveštaji budućnosti. One su dar koje je dobila od vanzemaljaca da bi ih bolje razumela. Taj dar ujedno postaje važan i za celokupno čovečanstvo jer se time rešava međunarodna kriza pokrenuta njihovim prisustvom.
Prikazi komunikacije ljudi sa vanzemaljskim bićima u književnosti i filmu, često se dotiču pitanja koja su ključna za evoluciju jezika, a to je od izuzetnog značaja da bi se kreirao primarni odnos. Vanzemaljski jezik, poznat pod terminom ksenolingvistika, odnosi se na hipotetičke jezike kojim govore ili pišu inteligentna bića sa drugih planeta. Ona mogu komunicirati izvan govornog ili pisanog jezika koristeći npr. telepatiju kao neverbalan način komunikacije ili se njihov jezik može bazirati na simbolima, ikonografiji odnosno određenim slikovnim predstavama. Ljudski jezik prati linearne obrasce, sa rečima raspoređenim u određenom nizu, dok njihov način komunikacije može biti nelinearan, što znači da se poruke i ideje prenose istovremeno u više dimenzija.
Film u osnovi sadrži lingvističku teoriju poznatu kao Sapir-Vorfova hipoteza. Ona predstavlja lingvistički relativizam i tvrdi da jezik koji govorimo utiče na našu kognitivnu strukturu tj. na način kako organizujemo i razumemo stvarnost. Prema ovom konceptu, iskustvo sveta zavisi od kategorija koje su dostupne u jeziku i od toga kako se one koriste u govoru.
Ako u jeziku kojim govorimo ne postoji prošlost i budućnost, nema perfekta, aorista, tada je kategorija vremena – sadašnjost, uvek aktuelna, dok je prošlost stalno sa nama kao što je i budućnost deo nas. Linearnost vremena više ne postoji u našoj svesti. Sećanja idu zajedno sa uvidima u ono što nam tek sleduje.
Piše: Borivoj Vujić/ Tekstovi i poezija
