fbpx

Slučaj „Palma“: maloletnice i žene u kandžama moćnika

d m palma

Dragan Marković Palma; Foto: in4s / Wikipedia

Optužbe za podvođenje devojaka državnim funkcionerima u Jagodini predstavljaju možda i najozbiljniji skandal vlasti. Ipak, čini se da je potreban jači javni pritisak i jasnija zaštita žrtava kako bi se istraga zaista sprovela do kraja.

U proteklih deset dana, otkako je funkcionerka Stranke slobode i pravde (SSP) Marinika Tepić na konferenciji za medije objavila video u kome je čovek koji se predstavio kao anonimni bivši radnik hotela „Alfa“ u Končarevu kod Jagodine, svedočio da je navodno prisustvovao podvođenju maloletnih devojaka, suštinski se malo šta desilo.

Pomenuta konferencija je usledila nakon odlaska Marinike Tepić u Jagodinu, kako bi svojim stranačkim koleginicama iz Jagodine pružila podršku jer su navodno prisustvovale sednici Skupštine Grada Jagodina i tražile dokumentaciju od lokalne samouprave koju nisu dobile, ali ih je kasnije policija privela na razgovor. Kao da to samo po sebi nije dovoljan alarm da nešto u Jagodini debelo ne valja, što istini za volju nije nikakva novost jer politička scena u Srbiji obiluje neverovatnim scenama, aferama i neprilikama, Marinika Tepić je nakon opstruirane konferencije za štampu zakazala još jednu na kojoj je iznela informacije koje bi u najmanjoj meri trebalo da dovedu do tektonskih poremećaja na političkoj sceni ali i u društvu. Zašto nije i hoće li se nešto desiti?

Institucije u raljama moći

Tepić je tom prilikom izjavila da su u Jagodini na dve lokacije organizovane žurke koje je navodno organizovao Dragan Marković Palma, a da su nekim žurkama prisustvovali političari iz drugih stranaka, te da su tada „dovođene iz Beograda devojčice od 15, 16, 17 godina“, kao i da se „znalo da posle takvih žurki te devojčice ostaju sa njima“. Ubrzo nakon ove konferencije, Više javno tužilaštvo u Jagodini formiralo je predmet povodom ovih navoda, a kako je navedeno u saopštenju Jedinstvene Srbije na čijem je Marković čelu, on se sam javio u Tužilaštvo i tražio da se ovi navodi ispitaju.

Da slika bude jasnija treba podsetiti da je Dragan Marković Palma lider stranke koja je koalicioni partner Socijalističke partije Srbije (SPS) Ivice Dačića, i koja učestvuje u koalicionoj vladi koju predvodi Srpska napredna stranka (SNS) Aleksandra Vučića, i da se na čelu Jagodine nalazi od 2008. godine otkako je Jagodina i dobila status grada. Kako navodi Instinomer, u politiku je ušao 1993. godine kada sa Željkom Ražnatovićem Arkanom i Borislavom Pelevićem osniva Stranku srpskog jedinstva.

Javnost se nekoliko dana pitala o mogućnosti nepristrasnog postupka pošto je političar ovog kalibra sam otišao u Tužilaštvo u gradu na čijem je čelu toliko godina, ipak predmet je premešten u Kraljevo. U međuvremenu je Marković izjavio da ako žrtve postoje treba da idu u policiju. Vrhunski cinizam ili ne, Tepić tvrdi da ima više svedoka da je Marković podvodio maloletnice i žene i dodaje da sebi ne bi dozvolila da izađe s takvim optužbama u javnost sa samo jednim svedokom.

Da bi svedoci i svedokinje progovorile o ovom slučaju, neophodna im je pravna zaštita jer se plaše odmazde, kaže Tepić. Struka se ne čuje dovoljno čini se, no ipak neki advokati smatraju da bi se Palmi mogao ukinuti poslanički imunitet kako bi se moglo sprečiti uticanje na svedoke. O instucijama se izjasnio i predsednik Aleksandar Vučić: „… Ja pozivam institucije da ne slušaju ni Mariniku Tepić, ni Dragana Markovića, ni vas, ni mene, ni bilo koga, neka rade posao u skladu sa zakonom, ali ako ste pokrenuli hajku protiv nekoga, onda taj neko ima pravo da se brani“. Šta će biti, ostaje da se vidi. Iz priloženog optimizam svakako ne dolazi po inerciji.

marinika tepic

Marinika Tepić daje izjavu medijima u Jagodini; Foto: Ne davimo Beograd / Facebook

Žene unutar političkog obračuna

Nakon što je ova priča došla u javnost, na društvenim mrežama i portalima su se nizali komentari da se o tome manje više na lokalu zna i šuška po čaršiji godinama, što Dragan Marković Palma decidno negira. U međuvremenu su žene zaposlene u javnim preduzećima u Jagodini podnele 393 krivične prijave protiv Marinike Tepić zbog „izazivanja panike i nereda“ putem sredstava javnog informisanja. O tome je u javnosti govorio upravo Marković, a primerak prijave je objavljen i na sajtu njegove stranke čime se javnosti dalo sasvim dovoljno razloga da se pita da li su tužbe zaista spontano podnesene ili su pre svega bile orkestrirani pokušaj zaštite sebe i svojih porodica.

Istovremeno, Marković je izjavio da su iz SSP-a optužbe za pedofiliju i podvođenje protiv njega izneli dvadeset dana nakon što je on došao u posed dokumenta koji navodno ukazuje da je predsednik SSP-a Dragan Đilas tukao svoju suprugu. I dok se u medijima nastavila plejada ko je veći nasilnik a predstavnici i predstavnice vlasti nastavili da neprincipijelno nastupaju u ovoj situaciji, predstavnice Autonomnog ženskog centra su upozorile javnost da je situacija dosta ozbiljna, te da u pitanju nije „samo“ podvođenje devojaka već da konkretni navodi imaju elemente i trgovine ljudima, i skrenule pažnju da ako su za to znali građani – znala je i policija.

Epizode u kojima srpski političari postaju veliki branitelji žena čim im to ide u korist smo već viđali na različitim protestima kako vlasti tako i opozicije. Jednako tako smo imali prilike da vidimo kako srpski političari, pošteni domaćini, dobijaju unapređenja i nakon otvorene mizoginije na koju javnost glasno odreaguje. Situacije iz Jagodine su samo poslednje u nizu ilustracija kakav je položaj žena u grotlu srspkog društva u kome postoji fundamentalni disbalans moći pa se ženska prava pojavljuju u javnom diskursu samo onda kad od toga može da se ubere neki politički poenčić.

U sred tog mizoginog ping-ponga, neke žene, devojke i devojčice u tišini gledaju šta se desi kada neko zaista pokrene pitanje postojanja takvih žurki na kojima one treba da zabave moćnike različitih sojeva.

Žene, devojke i devojčice nisu ni u drugom planu, već značajno iza svih političkih razmirica, obračuna vlasti i opozicije, ispitivanja političke ispravnosti i stranačke pripadnosti potencijalnih svedoka, ali i interesa medija koji o ovom slučaju izveštavaju. Bilo da su moćnici lokalni ili su u aferama bili na gostovanju, jedni druge ucenjuju tajnama koje jedni o drugima znaju i tako sebi obezbeđuju sigurnost u foteljama. A žene? Pa žene očito niko ništa i ne pita, mogu eventualno da potpišu šta treba, ako zatreba.

palma tadic

Dragan Markovic Palma i Boris Tadic tokom kampanje u Jagodini 2012. godine; Foto: Foto servis DS / Izbor za bolji život Boris Tadić /Flickr

Koliko ima lokalnih šerifa u Srbiji?

Na srpskoj političkoj sceni važi skoro pa opšteprihvaćeno pravilo da lokalni politički moćnici na vlasti ostaju dugo nakon što je se dokopaju, uprkos dokazanim slučajevima korupcije, zloupotreba moći i položaja, novčanih mahinacija u javnom budžetu i afera najrazličitijih tipova. Takav način vladanja, kao da je lokalna sredina nečija dnevna soba u kojoj se građani osećaju kao nepozvani gosti a ne kao ravnopravni akteri koji imaju sva prava da se o svemu u njoj pitaju kako bi život svih bio bolji, se skoro pa i ne dovodi u pitanje.

Zato umesto da lokalni šerifi građanima i građankama odgovaraju za svoje postupke, a mandat gube zbog elementarnog izigravanja glasačkog poverenja a kamoli zbog ovako velikih i ozbiljnih optužbi, oni vole da nabrajaju koje su sve usluge građanima učinili – te ih zaposlili, te ih na letovanje poslali, te im puteve izgradili.

Da im se objasni da to nije usluga, jer ne daju ništa njihovo iz puke dobre volje – nego iz opštinskog/gradskog budžeta i to zato što im je to posao, jer su mandat dobili ne da se bahate već da koordinišu rad lokalne samouprave u opštem a ne svom interesu, to je uvek malo teže. Tako lokalni šerifi godinama vedre i oblače u svojim sredinama, pitaju se za sve što se dešava i radi – ko će se zaposliti, pod kojim uslovima, ko će se otpustiti, ko će otvoriti radnju, šta će se i gde graditi, da li će institucije raditi i ko će dobijati najbolje dilove.

Njihove klijentelističke mreže su široke, isprepletane uslugama koje su jedni drugima radili i međuzavisnostima kako bi svi o(p)stali na svojim pozicijama i u svojim foteljama. Zato smena takve strukture nikad nije laka, jer imaju apsolutnu prednost – sistem prosto igra u njihovom timu. Iskustvo pokazuje da kada se dese ovako velike afere, posebno kod ovako izuzetno važnih i osetljivih pitanja, uz jak pritisak javnosti, pozicije gube kada izgube podršku vladajuće stranke, no to ne znači da gube sve pozicije moći koje su godinama zauzeli.

Otuda i ne čudi podrška koju često dobijaju u svojim lokalnim sredinama. U jednom suštinski siromašnom društvu kakvo je srpsko, imati posao je ogromna stvar. Egzistencijalno ugroženi i ucenjeni građani i građanke će dati podršku bahatim vlastodršcima, ne zato što ovi podršku zaslužuju već zato što znaju da će onaj koji dođe sledeći na njihova radna mesta dovesti neke druge.

Šta možemo da očekujemo u ovom procesu? Da li je naivno očekivati da institucije rade po hitnom postupku kada su u pitanju ovakve optužbe, očekivati garancije da će svedoci i svedokinje biti zaštićeni i da će proces krenuti sa mrtve tačke? Da li je strah od „svako čudo traje tri dana“ opravdan? No, nije dovoljno da imamo krivičnu odgovornost u ovakvim situacijama bez društvene i političke odgovornosti konkretnih ljudi ali i čitavog društva. Bez promena sistema funkcionisanja i promene svih preduslova koji stvaraju prostor i atmosferu u kojoj neko pomisli da je prihvatljivo tako tretirati žene, rešenja su situacionog karaktera. A za takve promene potrebna je najpre društvena i politička volja i ogromna snaga, jer sistem ipak igra u njihovom timu.

Piše: Irena Pejić, Mašina