Herat, Avganistan; United Nations Photo / Flickr
Avganistanska ekonomija je pred katastrofom, pišu zapadni mediji. Jedna trećina stanovništva ne može da namiri najosnovnije životne potrebe.
Avganistanci se suočavaju sa „ekonomskom katastrofom“, javlja Financial Times. Cene rastu, banke nemaju gotovinu, vrednost valute pada, zemlji je potrebna strana pomoć. Nova vlada još nije oformljena, a na dalji razvoj situacije će imati veliki uticaj odnos buduće vlade sa susednim i drugim državama, komentariše taj list.
S takvom ocenom stanja ekonomije slažu se i drugi zapadni listovi. NBC news piše da se avganistanska ekonomija, koja se oslanja na gotovinu, borila da ostane na nogama i pre nedavnog uspona talibana. Kako je islamistički pokret preuzeo vlast, stabilnost finansija u zemlji je neizvesna, finansijska sredstva su zamrznuta, banke zatvorene i neophodna strana pomoć zaustavljena.
Mnogi Avganistanci zavise od ličnih doznaka rođaka i prijatelja iz inostranstva, a slanje novca u zemlju je postalo izuzetno teško. Western Union je obustavio rad u Avganistanu nakon što su talibani zauzeli Kabul, mnoge banke su zatvorene, a i da nisu, veliki broj Avganistanaca i nema račun na koji bi primili novac iz inostranstva.
Koliko su privatne doznake iz inostranstva važne za ekonomski život ljudi pokazuje podatak Svetske banke prema kojoj takvi transferi čine 4% BDP-a Avganistana.
Uz navedene probleme, Sjedinjene Američke Države zamrzle su imovinu koja pripada avganistanskoj centralnoj banci u iznosu od skoro 9,5 milijardi dolara i zaustavile isporuke gotovine u Avganistan. Američka vlada je izjavila da talibani neće dobiti pristup ovim sredstvima.
Gorući je problem u Avganistanu dostupnost hrane.
Suša i veliki nedostatak vode decenijama pojačavaju nestabilnost i sukob u Avganistanu i pogoršavaju aktuelnu humanitarnu krizu, piše Climate Home News.
U Avganistanu, zemlji u kojoj živi 40 miliona ljudi, oko 14 miliona gladuje, govore podaci Svetskog programa za hranu, ogranka UN koja distribuira hranu i druge potrepštine stanovništvu pogođenom prirodnim katastrofama i glađu.
Ista organizacija procenjuje da polovina stanovništva Avganistana živi u siromaštvu i da 2 miliona dece pati od teškog oblika neuhranjenosti. Iz Svetskog porgrama za hranu poručuju da će nastaviti svoju misiju u Avganistanu, gde dejstvuju od 1963. godine, dok god su saradnici organizacije bezbedni.
Usled pandemije COVID-19 i oružanih sukoba, avganistanski zdravstveni sistem je potkapacitaran i teško dostupan.
Zdravstvena infrastruktura uspostavljena tokom američke okupacije već je bila neadekvatna za potrebe stanovništva, piše People‘s Dispatch, a sada se suočava sa dodatnim izazovima. Mnogi Avganistanci se bore za pristup zdravstvenoj zaštiti, kako zbog zbog visokih troškova, tako i velike udaljenosti i opasnosti puta koji neretko vodi kroz zone konflikta.
Lekari bez granica(Médecins sans frontières) su saopštili da će njihovi timovi ostati u Avganistanu da pružaju zdravstvenu negu.
